Srce Šumadije rano letnje jutro. Istok se polako budi i u daljini se narandžasto žute boje neba kočopere.
Milisav je već budan i polako ustaje. Kratak ritual pre početka rada. Kašika meda jedna čašica za dobro jutro i hita ka kazanu. Ustaljene obaveze istim redosledom kao svakog jutra. Za kratko vreme i već gori vatra ispod vesele mašine. Pucketanje drveta i cvrkut ptica je jedino što se čuje. Tu idiličnu atmosferu remeti dobro poznat glas:“ Ej Milisave dobro jutro“ Niko drugi do Milisavljev prijatelj Mika.
Al nije bio sam sa njim još jedan čovek i ulaze u avliju. Ustaje Milisav sa svog povećeg panja ispred kazana podiže ruku i reče: “Ej de ste ajde vamo“.
Laganim koracima ne odvajajući se polako duž cele livade stigoše.
„Zdravo Milisave kakav si, evo mi banuli i dovodim ti doktora za rakiju, on ti je tehnolog Vićencije najbolji koga Srbija ima da te malo presliša“ kaže Mika i počne da se smeje.
Milisavu se ozari lice razvuče mu se osmeh širokom šakom pruži ruku i stisnu šaku Vičenciju.
„Pa tebe sam čekao doktore ajde te ovamo, sad ćeš ti da probaš lek koji ja pravim pa da posle pišeš recepte“. Reče Milisav vidno ozaren i pođe prema stolu.
Gosti sedoše za sto, a Milisav kao dobar domaćin uzeo flašu spremio čokanjčiće i dok postavlja na sto da sipa kaže:
„Sad će te da probate moju šljivku staru dve godine, da vidite kako to greje al ajde neću ja da hvalim tu je doktor pa nek on kaže sam“. Sav ozaren sa razvučenim osmehom preko celog lica protrese flašu i ne izdrža već nastavi: „Vidi, vidi jel vidiš ti ovaj venac“. Zaista se pojaviše sitniji i krupniji mehurići na vrhu flaše. “Jel vidiš doktore , jel vidiš kolko dugo stoje nema tu kod mene mora to da bidne 21-22 grada, ono malo ukrti al preko 20 gradi mora“.
Mika se samo pritajeno smejuljio, a Vićencije kiselo osmehnu i malo klimnu glavom.
Sede i Milisav za sto i puni poveće čokanjčiće, postavi po jedan ispred gostiju.
Uze i Milisav jedan i taman da izusti doktor podiže malo ruku i pita ga: „Dali bi mogao da mi daš običnu čašicu za rakiju“. Milisav ga gleda pa malo zbunjen kaže“: „Pa mogu nego ja te čašice za ove moje što mi banu svaki čas, a čokanjčići to samo za doktore“ , vidno i dalje raspoložen i nasmejan skoči Milisav do manjeg astala i iz kutije izvuče čašicu i u dva koraka je spusti ispred Vićencija.Vićencije uze čokanjčić i prespe rakiju u čašicu. Podiže čašicu kao da hoće da nazdravi ali krene da je zagleda.
Milisav zbunjen već mu ruka krenula da se kucnu i nazdrave pa se malo trže vrati
ruku i nemo posmatra. Gleda Vićencije čašicu i rakiju okreće je zagleda uperuje je prema jačoj svetlosti. Gleda i Milisav šta se to zbiva i opet ne izdrža
već veli: „Ajde doktore da se kucnemo pa ti gledaj kolko oš“.
Vićencijev pogled za trenutak sa čašice skrene prema Milisavu ispruži ruku i sva trojica se kucnuše uz uobičajeni pozdrav živeli.
I Milisav i Mika otpiše po gutljaj, dva i spustiše čašice. Doktor i dalje zagleda čašicu i prinosi je nosu pa udalji od nosa pa opet ponovi.
Milisav i dalje vidno raspoložen gotovo uzviknu: „Ajde, ajde doktore slobodno popij šest jezika govori“
Prisloni doktor čašicu na same usne kao da mu nešto smeta još malo miriše i bojažljivo uze reko bi baš mali gutljaj.
„E tako tako doktore sad ćeš da vidiš“ uzviknu Milisav
Spusti Vićencije čašicu i kaže: “Ti verovatno ne odvajaš košticu kod šljive“?
„Bože me sačuvaj nikako.“
„A i dodaješ šećer jel tako“?
„Jeste dodajem, al ne ko ovi preko pa sjure pola džaka ja to strogo 5% ni gram više ni gram manje pa da probaš njiovu rakiju odma da se otruješ.“
„A verovatno ne razblažuješ rakiju sa destilovanom vodom“?
„Kakva te voda spopala budi bog s nama ko još dodavao vodu u rakiju!“
„Da te pitam Milisave nešto, imaš li ti internet?“
„Jok ti ga imaš, pa naravno da imam,“ sad već malo uzrujan Milisav odbrusi.
Mika sve vreme ćuti smejulji se i pažljivo prati situaciju.
„Dobro Milisave ko te je naučio da pečeš rakiju?“
„Ko! šta ko i otac i deda i praded svi smo pekli rakiju još je deda dok je bio živ mi pokazivao, a posle i otac e stara je to škola i najbolja da ti kažem ja.“
„Dali si nekada pomislio da se malo informišeš da malo pogledaš kako drugi rade da nešto poboljšaš?“
Na iznenađenje i Mike i doktora Vićencija Milisav reče:
„Ma jesam ne mogu da kažem, bio sam ja tamo po tim neki forumima tamo što svi nešto znaju.
„A gde si bio“.
„Ma bio sam na ono kao sve o rakiji to ti je neki forum“.
„Pa jesi li nešto saznao?“
„Ma ima tamo neki bistrooki i ona blusun ima još tih mudrijaša ali oni bre sve nešto iskomplikuju.“
„A jesi li još negde čitao?“
„Jesam nije da nisam, nisam ti ja ne pismen bio sam i onde gde su oni destiler i destileri 100% e tu vala ima isto mudrijaša kolko oš. Ima tamo onaj Rista Zoranović pa Vorti Perica pa Andrijano on ti je ko nuklearni fizičar, a zna hemiju ko da je hemičar i onaj njihov Toto Armani, pa onaj Minja Điđa on ti ko neki urednik pišemu da je administracija ili tako nešto ma ima ih kolko oš i oni isto samo mudruju i komplikuju.“
„Pa dobro šta je tebi toliko komplikovano Milisave?“
„Pa komplikuju oni te nemoj šećer, jes oće bez šećera pa te nemoj vodu da dodaješ, a ono gustiš treba mi ašov, pa onda da ga ja cifram da mi meka bude 25-30 stepeni pa ja moram da preračunam u grade pa onda e zamisli šta oni oće da ja prekinem da pečem kad mi na luli curi 20 gradi pa šta ja da dobijem ako to ne uhvatim?“
„Pa imaš ti..“ zausti doktor
Prekida doktora Milisav pa opet krete:
„Ma bre meni srce kreće na 20 gradi, a ja da bacam pa nisu normalni“.
„Čekaj Milisave ajde saslušaj Vićencija“ umeša se Mika na trenutak.
„Dobro, dobro ajde izvinjavam se.“
„Milisave jel imaš ti voćnjak?“
„Ih dal imam nego kako da imam oćeš ti pokažem?“
„Neka posle ćemo nego šta sve imaš?“
„Ma imam šta ti duša oće najviše šljiva uglavnom ranke, madžarke mi propale imam i nešto lepotice i ja sve to u rakiju da znaš. Nešto žena za pekmez i ona njena slatka.“
„Dobro, a jel imaš još nekih voćki?“
„Imam, imam kaluđerku, imam i kajsije, a imam dole i jedan jabučar i nije tako mali.“
„Dobro Milisave jel ti prskaš to voće?“
„Pa prskam normalno moram sa bakarnom vodicom i onim što mi daju za komarca, oni tamo u apoteci što pitaš?“
„Pa pitam te zašto prskaš?“
„E zašto, pa šta bi dobio da ne prskam, ništa oma da ti kažem ništa.“
„Reci mi Milisave dali je tvoj pradeda prskao voće?“
„Ma jok gde je prskao to tad nije bilo nego šta rodi rodi, ono jes krečio, al da ti kažem bilo onda zdravije nekako uspevalo sad jok, ako ne prskam nema od tog posla ništa.“
„E pa vidiš Milisave nešto se promenilo i kad spravljaš rakiju. Nije baš sve kako je nekad bilo.“
„Znam ja to, sad izmišljaju“.
„Ćuti bre dok doktor priča!“ ovog puta malo oštrije Mika uzvrati Milisavu.
„Dobro, dobro“.
„Hoćeš li ti Milisave da ti ja kažem kako se stvarno pravi rakija“?
„Oću al prvo da mi kažeš kakva je ova moja“ posle dužeg vremena sa osmehom mu odgovori Milisav.
„Tvoja rakija je jaka, patočna, opora kako bi neki rekli drska ako me razumeš.“
„Kako misliš jaka? Pa nema tu ni 21 grad ukrtila se ona.“
„Pa rakija ne sme da pređe 45 stepeni.“
„Šta ti je to, nemoj ti meni stepeni kolko je to gradi?“
„To ti je oko 18 gradi.“
„Ha ha ha ha pa sa 18 gradi moja žena pere prozore idi bre doktore sad me baš uveseli ha ha ha.“
„Čekaj stani ne leti, pusti Vićencija da ti ispriča do kraja.“ Opet će Mika.
„Ma dobro oću al baš me nasmeja.“
„Milisave saslušaj ti mene.“
„Prvo moraš da imaš zrelo i dobro voće ništa trulo ništa što ti sam ne bi pojeo.“
„E pa sad, bude tu i nešto što je za bacanje al za rakiju dobo je.“
„Ćuti bre aman.“ Opet će Mika.
„Dobro.“
„E samo tako voće može u obradu. Obrada je prvo da ga opereš i očistiš od zemlje ako si ga potkupljivo da skineš liske i peteljke, a posle toga u pasirku da odstraniš koštice.“
„Gde bre košpice da vadim pa to daje aromu.“
„Ne ne to je greška.“
„Ček ti misliš što ovi na forumima kažu će da puke pa će izađe neka kiselina, pa meni ne pucaju košpice, a to izvini to i onaj Rudi Ilijić isto veli ma nemaju oni pojma.“
„Ma slušaj ti mene baci koštice one daju gorčinu pukle ne pukle, a kad puknu ispuste cijanovodoničnu kiselinu i to može da bude i štetno i opasno.“
„E sad opasno, pa niko se nije otrovao.“
„Dakle, da se izvade koštice, pa onda u kacu. Dok se sipa u kacu, prskaš kljuk sa enzimima, to je da bude tečniji kljuk i da dobiješ više rakije.“
„E sad si ko onaj Andrijano fizičar sa destilera samo neke strane hemijske reči, ja bre treba da završim fakultet da razumem šta mi pričaš.“
„Samo ti zapamti i u apoteci gde kupuješ sredstva da prskaš voće kaži da ti trebaju enzimi za voćni kljuk.“
„Što da turam hemiju , a šećer mi ne daš, sad ispada šećer gori od te tvoje hemije“?
„Nije to hemija nego biologija i potpuno je prirodna stvar, a i taj Andrijano je pisao nešto video sam na tom forumu destiler i destileri ali oni 100% pa pročitaj.“
„Dobro ajde šta ti je kljuk?“
„Pa to je kad samelješ voće i ubaciš u kacu to se zove kljuk.“
„Ene mi to zovemo džibra.“
„Džibra ti je ono što prospeš iz kazana, a ovo je kljuk.“
„Dobro de i šta onda isprskam sa tim enzimima, a što da prskam?“
„Pa reko sam ti dobićeš tečniji kljuk, dobićeš randman to jest veću količinu rakije, a za malo para.“
„Da dobijem mnogo za malo e to me još nije strefilo“.
„Ajde doktore samo ti nastavi,“ umeša se Mika.
„Ček izvini samo malo pre nego što kreneš dalje da najarcam vatru i da kažem ženi da nam pristavi da doručkujemo.“
„Doručak može, a vatru ne diraj.“
„Kako bre da ne diram će se zagasi.“
„Samo jedno drvce i pusti.“
„O bre šta će bude sa rakijom ima ceo dan da ložim jedan kazan.“
„Sedi i slušaj“ opet će Mika.
„Ček“ reče Milisav i izvadi mobilni i onako ponosno okrene ženu i naruči meze za goste.
„Dobro ajde i šta onda sredim to jel onda turim šećer al malo, a?“ Šeretski reče Milisav.
„Šećer zaboravi šećer se ne stavlja. Kad si sredio enzime stavljaš kvasce i hranu za kvasce“.
„Šta stavljam?“
„Kvasce i hranu za kvasce.“
„Kvasac mislim da imam u kući, al čime da ih hranim?“
„Ne taj kvasac za hleb nego selekcionisani isto u apoteci gde kupuješ enzime, traži kvasce za voćni kljuk znaće oni, a traži i hranu za kvasce oni će ti objasniti koliko čega ide na bure pa ti izračunaj.“
„Ajde i to da vidim i šta onda“.
„Kad staviš kvasce lepo uzmi i sve dobro promešaj u kaci. Ili rukom ili nekom čistom drvenom većom varjačom šta imaš.“
„Ja to sa grabuljama radio.“
„Ne sa grabuljama one su metalne već samo rukom ili drvetom ali da bude čisto.“
„Dobro de imam i drvene grabulje.“
„Dobro ajde može samo ih lepo operi.“
„Nakon toga uzmeš deblji najlon i lepo uvežeš svoju kacu da ništa ne može da uđe unutra. Zaboravi da ti kažem da ne puniš kacu do vrha nego malo manje do pola ili malo više hoće da pokipi.“
„To znam kipelo meni pa sam ga sjebo i sad punim manje i nema da kipi. “Malo raspoloženije odgovori Milisav.
„Odlično e onda staviš vrenjaču.“
„Šta da stavim“?
„Dobro ne moraš vrenjaču, to ti je nepovratni ventil samo kroz njega izlazi ugljen monoksid ono što iz kljuka i voća izlazi to što tera da kipi, a ne može u kacu ništa da uđe.“
„Aha znam ja to video sam na onim destilerima 100% onaj Zoran Bačka kako beše naređao buriće ko vojsku, a na poklopcima sve te sisice i tu kao izlazi, a ne može da uđe u bure ništa i on mudruje ima tih mudraca kolko oš i onaj Inđija Sašić ma sve mudraci.“
„Jeste tako je ali nema veze dovoljno je i ovako, izaći će sav ugljen monoksid samo dobro uveži najbolje sa gurtnama gumenim ono što stavljaš na galeriju od kola.“
„Aha znam imam to.“
„E tako uradi ,to ti je Milisave anaerobno vrenje“. Uz blagi osmeh reče Vićencije.
„Ha ha opet ti ko ovi mudraci sa rakijaša, da te nije Andrijano poslao“. Uz osmeh mu uzvrati Milisav.
„Ma nije naravno, anaerobno vrenje znači bez prisustva vazduha, a tako treba da bi sačuvali zdrav kljuk“.
„A sećam se čitao sam onaj Rista Zoranović sa feisa destileri oni 100% je pisao, e zamisli on stavlja neki vitamin c pa to kao razmuti pa polije odozgo da mu se ne uvati pogača, e bože svašta ja ne uzimam vitamin c ni kad imam temperatura jedino ako me žena nešto ne prevari.“
„Možeš i to nije loše ako tako uradiš biće ti svež i zdrav kljuk i odozgo i ne moraš ništa da baciš nego sve ide u kazan.“
„Ako neću ništa da bacim pa onda uredu da kupim i taj vitamin c .“
„Kupi.“
„Kad si sve to obavio i završio dobro si uvezao kace ne može vazduh unutra da uđe čekaš. Samo kace bi morale da ti stoje u prostoriji gde je stalno 18-20 stepeni to je idealno za kljuk da lepo vri.“
„E šta bi sve bilo idealno za mene pa nemam.“
„Dobro onda stavi pod neki trem može i ovakav gde sad sedimo pa prekri kace šašom ili nekom ciradom i polivaj vodom kad je najače sunce. Važno je da smanjiš kolko tolko temperaturu da ne krene odmah da vri onako burno i jako.“
„Dobro da stavim i ovde i kad izvri sve šta onda?“
„Polako, prvih par dana će da vri burno pa se onda smanjuje. Ti treba posle 5-6 dana da proveriš u kom je stanju tvoj kljuk.“
E znam to uzmem upaljač iznad kace i ako počne da gori plamičak znači da nije gotovo, a ako ne gori onda jok.“
„Ne bre sa upaljačem već sa širometrom. Lepo uzmi sa lončetom sa dna kace izvadi kljuk procedi kroz dve tri gaze i premeri koliki je šećer.“
„E i to sam čuo o tome je onaj Vorti pisao i onaj Jagnjilov valjda na onom forumu sve o rakiji, pisao i Toto onaj kako beše Armani kao meriš pa ako je tri dana isto onda pečeš.“
„Jeste tako je kad meriš dokle god pada ne diraš, kada se zaustavi i tri dana je isto ili ti pokaže da je na skali manje od 5 krećeš da pečeš odmah.“
„Ih odma šta ako ne mogu imam tu još posla nije samo rakija.“
„Pa potrudi se ako želiš da bude sve po pe esu mora tako.“
„Aj ako mora i šta onda?“
„E onda moraš prvo da zameniš ovaj tvoj kazan prevrtač.“
„Ene sad, pa ni kazan mi ne valja.“
„Pa ne valja bolje nabavi kazan sa kupolom to jest sa kalpakom tada će ova tvoja parovodna cev da ide nizbrdo, a ne kao sad uzbrdo prema tabarci.“
„Ču uzbrdo gde si ti video da cev idi uzbrdo.“
„Ima, ima video sam ja“, reče Mika koji se dugo nije oglašavao.
„E sad si i ti postao stručnjak“, uzvrati mu Milisav.
„To se radi zbog refluksa, ako ti je dobar refluks ide nizbrdo ako ti je lošiji ide uzbrdo prema tabarci.“
„Opet ti sa stranim rečima kakv refluks šta ti je to da možda i to ne kupujem u apoteci.“
„Dobro jutro evo ja sam donela da malo zamezite“, prinese hranu stolu Milisavova supruga.
„E lepo ženice moja evo brat Mika nam doveo gosta on ti je doktor za rakiju.“
„E pa drago mi je ja sam supruga i uglavnom spoljni momak“, uz opšti osmeh svih prisutnih.
Supruga je otišla, a Milisav iskoristio priliku da opet natoči po čašicu rakije.
„Jel mogu sad doktore da ubacim koje drvce“, onako šeretski upita Milisav
„Ubaci, ubaci ali neko manje“, odgovori mu doktor.
„Dobro doktore aj kupim ja taj kazan sa kruškom i sve to što mi kažeš i šta onda“.
„Polako, idemo redom tebi treba ozbiljan kazan imaš mnogo voća najbolji kazani su oni malo veći recimo 250l da bude od bakra nemoj da izmišljaš neki pro hrom i ostale gluposti.“
„Ma kakav pro hrom ni pomislio nisam.“
„Uredu ali ima i takvih.“
„Dakle kazan 250l dno da bude debljine 7 mm stranice 2,5 mm kapak 2 mm kapa kazana 2 mm parovodna cev 3,5 metara prečnika 50 mm tabarka 700 litara kondezator 30 litara i obavezno mešalica sa motorom.“
„I bre pa ja ovo moram da zapisujem.“
„Pusti sad to napisaću ti ja ajmo dalje.“
„Ajde šta sad eto kupio kazan sa motorom, imam kljuk koji sam proverio da je prevreo. Jel sipam kljuk u kazan?“
„Opet brzaš polako“.
„Prvo moraš da opereš i zapariš kazan“.
„Kako da ga zaparim? Da duvam neku paru šta ti je sad pa to?“
„Ovako kupiš u onoj tvojoj apoteci kalcinisanu sodu nemoj živu sodu ona je opasna, kilogram te sode razmutiš u kofi sa deset litara vode, imaš uputstvo i vodi računa da imaš rukavice. Prvo opereš kazan vodom zatim sipaš tu razmućenu sodu i četkom trljaš trljaš ..“
„Jel može sa džakom od krompira?“
„Može i sa džakom i kad dobro istrljaš onda pređeš na parovodnu cev i kiler sipaš u cev i ostaviš onako podbočenu, ako imaš neki kanap i sunđer valjalo bi da sa još jednim, proturiš kroz cev i očistiš lepo ko pušku u vojsci ako si bio“.
„Ih dal sam bio, bio nego.“
„Nakon jedno pola sata kreneš da sve to ispereš crevom i vodom, a još bolje da nabaviš neki aparat za vodu pod pritiskom i sa puškom da lakše sve skineš i opereš.“
„Pa gde je tu para.“
„Sad će polako. Kad sve opereš vodom lepo i detaljno onda sipaš pola kazana vode, a u tabarci da nema vode. I onda založiš vatru i pustiš da krene para na luli. Pustiš jedno 10-15 minuta da bije para, tako si sve nečistoće skinuo i sterilisao kazan. To ti je zaparivanje.“
„Pa to deluje onako fest dobro.“
„Jeste to obavezno da radiš uvek na počeku sezone i kad prelaziš sa jednog voća na drugo. A između svakog kazana sa pumpom i vodom operi kazan.“
„Ajmo mi Milisave dalje, sad smo napravili dobar kljuk koji je lepo prevreo imamo opran i zaparen kazan sad krećemo u prvu destilaciju.“
„Šta sad radimo Milisave?“
„Znam sad napunimo kazan sa džibrom.“
Nije džibra nego kljuk
„Dobro de sa kljukom i ubacim dva tri klipa kukuruza sipam dve tri kofe vode i založim vatru jel tako.“
„Ne bre Milisave“ uskoči Mika.
„Ene Miko pa ti kao znaš.“
„Pa toliko sam naučio od doktora.“
„Čekajte polako“ reče doktor.
„Nikakav kukuruz Milisave“.
„Što doktore kukuruz sve kiseline pokupi, znaš ti moj doktore kako bude kukuruz plav od tih kiselina ihh.“
„Poslušaj me kukuruz je veoma štetan za rakiju i pravi kontra efekat od onog što ti misliš da skuplja kiseline. Kukuruz je pun skroba i negativno utiče na eterična ulja i smanjuje aromatična jedinjenja, a bude nekad plav zbog bakra tačnije bakar sulfata.“
„Opet ti ko ovi sa foruma šta sad bakar sulfat.“
„To ti je plavi kamen jesi čuo za to?“
„E jesam aha.“
„Dakle napunimo do 80% zapremine kazana sa našim dobrim kljukom. Založiš vatru u početku jaču pa postepeno smanjuješ. Uz pomoć termometra na kalpaku možeš da oceniš u minut dva kada će poteći prvi destilat ili pažljivim pipanjem parovodne cevi dokle je stigla para. Počinješ da smanjuješ vatru da prvi destilat ne krene burno i jako već u tankom mlazu kao slamka.“
„E sad baš ko slamka to ti je mnogo tanko.“
„Nije tanko tako treba postepeno i polako. Tvoj tok destilata to jest brzina treba da bude 5L na sat na kazanu od 100 litara, e sad na ovom tvom da kažem novom od 250 L to će biti 12-13 litara na sat pa nek bude i 14l ali ne više.“
„Pa dobro doktore kolko će to da traje?“
„Pa zavisi od kljuka i količine alkohola koji je nastao fermentacijom prirodnog šećera ali potrajaće 5-6 biće možda i 7 sati zavisi.“
„I bre pa mnogo“.
„Nije mnogo, tako mora ako želiš da izvučeš ono najbolje. Dakle sipaš kljuk krene prvi destilat, a pritom mešalica radi non-stop. Sve skupljaš ne bacaš prvenac i teraš dok ti u prihvatnom sudu ne bude jačina alkohola između 25-30 stepeni“.
„Kako ja to da izmerim kolko tu ima litara“.
„To ćeš ti da ustanoviš posle jednog dva kazana ali otprilike kad ti na luli teče destilat oko 10 stepeni biće ti u komadu što si skupljao oko 27 stepeni ali to proveri. Ono što dalje curi ti prikupljaj u drugu kofu sve dok ti ne bude na luli 2-3 stepena jačina pa to što si prikupio vrati u kacu sa kljukom.“
„E sad ću štedim na tome, koji ga šmirgla šta će mi taj patrljak“.
„Nije to zbog štednje već se u tim krajnjim patočnim delovima nalazi dosta etarski i aromatičnih delova i time ćeš poboljšati ukus tvoje rakije“.
„Ene, pa dobro ako ću da poboljšam onda da delam“.
„Idemo dalje, ovako uradiš svaki kazan koliko god imaš kljuka i sve uradiš ovako, a tu meku rakiju čuvaš u dobro dihtujućem buretu. Kad si sve dobro uradio i ispeku svu meku rakiju operi kazan detaljno najbolje da ga ispuškiraš.“
„U tako lepo opran kazan sipaš tvoju meku rakiju opet do 80% zapremine kazana“.
„Opet založiš kazan malo jača vatra u početku pa je smanjuješ da ti ne krene jako na luli, to si zapamtio“.
„Jesam, jesam doktore, aj dok pričaš prezalogaji nešto, ništa vala ne jedeš“.
„I krene naš prvi destilat onako polako kao slamka, e to ti se moj Milisave zove“…
„Znam bre doktore to ti je prvenac“ uz osmeh reče Milisav.
„Tako je Milisave to je prvenac, e sad Milisave reci mi šta radimo sa tim prvencem“?
„Pa ja to uzmem ovu“, pa pokaza rukom na drugi sto „veću šolju i kad se ona nakupi ja to prospem, a ostalo skupljam“.
„Malo je to Milisave i za ovaj tvoj kazana a pogotovu za novi i veći koji ćeš kupiti. Mora da se odvaja više. Ako ti je kazan od 100 L najmanje moraš da odvoji 0,8 L prvenca, a ne bi trebao više od 1,5 L to ti je od 0,8% do 1,5%.“
„Dobro Milisave jel znaš ti zašto mi odvajamo i bacamo prvenac?“
„E cvrc pa znam naravno, čitao sam“.
„Prvenac odvajamo kako ono beše zbog viših alkohola ima tu i malo metil alkohola al nije zbog toga nego zbog nekog acetona i nekih aldehida jebem li ga to sam čitao na onom sve o rakiji.“
Doktoru se vidno raširenih očiju ukoči pogled sa polu otvorenim ustima zbunjeno pokuša da kaže..
„Pa otkud ti to znaš?“
„E doktore aj i ja malo tebe da iznenadim, ma čitao sam na onom sve o rakiji onaj bistrooki je to pisao al mudruju i on i oni oko njega i ona blusun isto tako, jes ću bacim toliko pa šta da mi ostane.“
„Čekaj Milisave da ti objasnim da razumeš“.
„U prvencu kao što mu ime kaže kreću prvo isparljivi elementi kao što su etil acetat, acetaldehid, viši alkoholi i nešto malo metil alkohola sve je to brže isparljivo od etanola. A mi hoćemo etanol nas to zanima. Metil alkohol se najvećim delom nalazi u patoci ali o tome ćemo posle“.
„Pa dobro tako sam ti i reko“. I onako šeretski se pobedonosno nasmeja.
„Jesi rekao ali bio sam iznenađen jer većina misli da se prvenac odvaja zbog metil alkohola. Al nema veze ne moraš ti da znaš šta se gde nalazi važno je da usvojiš određena pravila.“
„Dakle Milisave odvajaš recimo 1% tvoje zapremine destilata koja se nalazi u kazanu, tako ćeš ti najbolje uraditi za sebe. Nemoj manje, a šteta je i više odvojiti jer u tom prvencu pored ne željenih stvari postoje arome, eterične mase koje želimo da zadržimo. Oni iskusniji probaju na miris i ukus onako malo liznu pa odrede tačno, ali nemoj sad o tome da razmišljaš uradi ovako kako ti kažem.“
„Znači da ne ližem.“
„Nemoj.“
„Dobro i šta dalje?“.
„Ništa ideš dalje skupljaš destilat.“
„Misliš rakiju?“
„Dobro rakiju, to se stručno kaže destilat i on je destilat sve dok ga ne flaširaš“.
„Skupljaš ajde rakiju i održavaš vatru, mora uvek da bude tanak mlaz kao slamka. Ako si ubacio neko drvo više pa se mlaz pojačao obavezno otvori vrata ložišta i ako treba izbaci neko drvce“.
„Dobro to sam već radio al jel mora da bude tako polako“.
„Mora, moramo da postepeno destilišemo i sasvim polako da uzmemo sav etil alkohol i sva aromatična jedinjenja da bi nam rakija bila vrh“. Sad i doktor poče da se izražava bliski je Milisavu.
„Kad se približi kraju, a to je otprilike kad na tvojoj luli potekne ajde rakija na 47-50 stepeni tada ti prekini“ .
„Čekaj bre kako beše Vićencije dal je to normalno to je jel 20 gradi“?“ Ja šta, da bacim ostalo“? Uzbuđeno reče Milisav.
„Ma baci ajde da ne komplikujemo uzmeš i prospeš“.
„Pa šta ću da dobijem“?
„Dobićeš destilat jak na oko 65-70 stepeni“.
„Ih kolko ti je to u gradima.“
„26-28 gradi.“
„Auu pa to niko ovde tako jako ne pravi, ko bre to da pije a meni kažeš da je ova moja jaka“.
Vićencije nije izdržao i počne glasno da se smeje, a sa njim i Mika.
„Ma ne Milisave“ onako uz glasan smeh reče doktor. „Ne pije se to, to je jaka rakija, to ide na odležavanje pa se posle sa destilovanom vodom razblažuje“.
„E mame mi ja sam mislio da si ti malo drugačiji, znam ja da ovi mudraci sa sve o rakiji i oni destileri turaju vodu u rakiju, al da i ti to misliš e ode mast u propast“.
„Mora tako Milisave“ još uvek se smejući izusti Vićencije.
„Šta se ti Miko smeješ“ malo ljutito Milisav pogleda i reče Miki.
„Em kratim rakiju ne dobijem tako reći ništa i još vodu da turim.“
„Čekaj Milisave nije baš tako saslušaj doktora“, reče Mika.
„Ajde gukni nemoj samo da se smeješ“ i dalje pomalo ljut Milisav.
„Polako sad ću ti objasniti“, reče doktor.
„Jaka rakija kako ti voliš da zoveš mora tako jaka da odležava bar 8-10 nedelja, a bilo bi dobro i više. Mora da se malo harmonizuje“.
„Jel da ukrćuje?“, upita Milisav.
„Jeste, da se stabilizuje, a sad ovo sa vodom ti vraćaš sve ono što misliš da si izgubio i dobićeš i više rakije nego što bi dobio kako ti radiš“.
„Ene da dobijem više aj da vidim i to“.
„Nego ček ček doktore sad se setih, e pa sad sam te uvatio.“
„Šta si me uvatio?“
„Pa ti bre zaboravi ono najvažnije.“
„Šta sam zaboravio?“
„Pa kako šta, kad radimo prepek mora se ubaci kofa dve džibre dobro nije džibra nego ovaj kljuk, e to si zaboravio“.
„Što bi ubacivao?“
„Kako što pa to miriše posle rakija bude sva, ih mirišljava ko cvet, voda na usta da krene“.
„Nisam ja Milisave zaboravi nego to se ne radi“.
„E jebiga sad se ni to se ne radi kako bre se neradi znaš da ovde kod nas svi tako rade, a video sam na internetu ima njih dosta onako znaju barataju i kažu to će da da baš dobar miris ko da žvaćeš voće“.
„Piše na internetu svašta nešto je tačno, a mnogo toga nije tačno“.
„Aj da te pitam jesi li nekad pio kompot“? Upita Vićencije Milisava.
„Ma jesam prošle zime nešto žena kuvala pa uzeo šolju što“?
„Pa tako ti i miriše rakija kad staviš kljuk u meku rakiju i radiš prepek“.
„E pa nije izvinte za to“.
„Pa dobro nije bukvalno jer u rakiji ima dosta drugih stvari pa se mirisi mešaju. Ali ti bukvalno kad staviš kljuk u meku rakiju i radiš prepek kuvaš voće i neminovno je da mnoge rakijske arome ubiješ ili maskiraš. Imaš video sam o tome tamo na destilat i destileri, Jarmin je o tome pisao“.
„Nisam to video.“
„Ma ima u dokumentima.“
„Ma kakvi dokumenti ja čitam ono što iskače“.
„Pa dobro pitaj Jarmina pa će ti reći gde da potražiš pa pročitaj ako meni ne veruješ“.
„Ma verujem ja doktore tebi, tebe doveo Mika moj si gost verujem ti. Samo sve nešto kontriraš al dobro“.
„Nego dede da te pitam ono kad si spomenuo onaj refleks na kazanu kako ti to znaš dal je dobro ili onako“?
„Aha nije to refleks nego refluks.“
„E, to kako ti to znaš?“
„Šta kako znam?“
„Pa to dal je dobar kod nekog kazana, a negde jok.“
„Prvo refluks ti je količina isparenja koja se delimično kondezuje i vraća natrag u kazan ili tačnije telo aparata.“
„E sad opet ti sa tim tvojim rečima, kako ja da znam dal je dobro ili nije.“
„Aha dobro pitanje izgleda Milisave da ti pratiš ovaj naš razgovor“.
„Ih pa slušam ja tebe doco“.
„Ovako Milisave kad ispečeš meku rakiju od 25-30 stepeni jačine i ubaciš u kazan da uradiš prepek, kad krene prvenac zahvati jedan ceo litar i stavi u jednu veću menzuru i premeri jačinu alkohola ako je ona oko 80-81 pa sve do 83 refluks je dobar i ne radiš ništa. Ako je manji okreni parovodnu cev da ide uzbrdo“.
„Aha znači kako stoji cevka tako će mi biti refluks“.
„Pa dobro ne baš tako uglavnom svi kazani sa kalpakom, kupolom ono što ti kažeš sa kruškom pa i taj što ćeš ti da nabaviš imaju dobar refluks. Upravo ta kupola garantuje dobar refluks. Tu u toj kupoli se stvara vrtlog dobar snažan i polako u svakom vrtlogu deo para sa svime što nama treba ulazi u parovodnu cev i posle kroz hladnjak curi destilat. Tako da ne brini ništa samo ti nabavi takav kazan i uživaj“.
„I kad reče kazan aj da ja ovo završavam neću više danas da pečem nego ćemo samo da divanimo“.
Ustade Milisav pomeri kofu i sipa u bure. Potom ode do kazana prevrne džibru, sipa vodu i zagasi vatru sve u tren oka.
„E tako sad možemo da pričamo, nego ajde služite se jedite evo ja ću ovu moju da vam naspem po još jednu valja se, a posle ćemo da ručamo, nego da zovem ja kafu pa ni kafom vas nisam poslužio ode meni pamet, a ni ova moja da pita ih“.
„Dobro, dobro polako popićemo kafu pusti ženu,“ reče Mika.
„Dobro Vićencije moj, mi u ovoj tvojoj prči,.. ovo bre ko predavanje Miko a“?
„Jeste, jeste zato sam i doveo doktora“.
„E to ko predavanje mi doco dobismo rakiju i sad da odleži kako ti kažeš i gotovo“.
„Pa nije baš gotovo, nisam ti ništa rekao o hlađenju i tabarci“.
„E he he šta tu ima da se priča meni tabarka ladna ko zmija, nema tu brige doco imam vodu sa 35 metara ladna u avgustu ne možeš da piješ trnu zubi“.
„Dobro to nije loše ali ne sme da bude cela tabarka hladna“.
„Eneee kako misliš ne sme“.
„Pa ovako ima tri nivoa toplote gornji deo tabarke tu bi trebalo da bude oko 60 stepeni srednji deo manja temperatura i onaj dole najniži gde izlazi destilat tu treba kod meke rakije da bude od 12-15 stepeni, a kod prepeka oko 18 do 20 stepeni“.
„E ljubite brat kako da nacifram ja to života ti“.
„Pa postoji aparatura dole u tabarci se stavi bakarna cev sve u krug i to hladi donji deo preko termo davača i ti možeš da odrediš temperaturu, a gornji deo…“
„Čekaj, čekaj čitao sam nešto o tome ima tamo na sve o rakiji neki Srećko ili Srećna Zvezda čini mi se, e on je nešto budžio radio kao sve digitalno, a radio je i onom Jagnjilovu, a tu se javljao i onaj Rodos video sam i slike ma idi bre doktore to skalamerija, a i košta sigurno mnogo ma nisu oni baš u vinklu ja kad ti kažem. Sve bre ispada ko da se rakija nikad nije pekla samo izmišljaju i udešavaju“.
„Dobro dobro ajde ovako ćemo pošto već imaš hladnu vodu kad budeš naručivao kazan i tabarku traži da ti ugrade termometre na kalpaku i dva na tabarci, jedan u gornjoj zoni, a jedan u donjoj zoni. Dovodno crevo za vodu da ti ne ide ko sad odozgo da ubacuješ vodu nego da uđe odozdo u tabarku“.
„I šta onda?“
„Onda ujutru prvi kazan biće ti hladna voda u gornjoj zoni kad krene prvi destilat a, to ne valja jer rakija to jest pare dožive šok to ti je rakijski šok.“
„Ha ha ha ha pa ja od tebe imam šok za šokom pa ko me pita“.
„A za rakijski šok sam čuo al to kad se komšija Milisav napije pa se sav ukruti bude ko šokiran bože me sakloni“.
„E sad se ti smeješ ha ha ako ali da znaš da je tako postoji taj termin rakijski šok, ali ajde da ne komplikujemo uradi kako ti kažem i biće to ok. Da sad ne uzimaš svu tu skalameriju kako ti kažeš imaš dobru hladnu vodu samo uradi kako ti kažem i biće sve ok“.
„Aj dobro ću uradim al baš me nasmeja. I aj sad ti doco sve ja to uradim čistim, perem, sredim voće, uradim meku to kako kažeš na 25-30 pa opet peri kazan pa ubacim meku pa sve to završim ja i šta onda?“
„E kad sve uradiš kako sam ti reko onda ta jaka ide da odležava kako sam ti već rekao
8-10 nedelja ili duže“.
„Da ćuti.“
„Jeste da ćuti“.
„I dokle ćuti, mislim šta kad treba da sad ja nju presečem jel sa vodom, a“?
„Prvo da vidimo gde će da ćuti. Rakija od šljiva bi trebalo da ćuti u drvenom hrastovom buretu“.
„E imam ja dva od oca i jedno mi ostalo od dede“ .
„Ma zaboravi tu burad to su stara i islužena burad“.
„Šta stara znaš kakva su aj da ti pokažem ne piju ni malo rakije sve ostane, a bude rakija ko mleko“. Ustaje Milisav kao da krene da pokaže svojim gostima burad.
„Čekaj sedi polako znam ja takvu burad. Sve je to isluženo i rabatno“.
„Pa šta sad moram da kupim i burad nova a?“
„Pa ako hoćeš dobru šljivu moraš“.
„Ček, a čitao sam tamo na internetu da može da se ture i daščice od hrasta“.
„Može ali bure je bure“.
„Ček pa zar nije isto drvo je drvo tamo ili ovamo nije to hemija.“
„Nije hemija ali nije baš tako sad ću ti objasniti“.
„Rakija radi i pravi interakciju sa drvetom, a preko bureta kroz duge vrši razmenu vazduha, a to je jako važno“.
„Ček ti misliš da vazduh iz bureta izađe napolje, a uđe ovaj od spolja“?
„Jeste može i tako da se kaže“.
„Kako bre ja napunim bure do vrha pa tu nema više vazduha“.
„Pa prvo bure niti jedan drugi sud se nepuni do vrha već jedno 80-90 % možda i malo više ali nikako do kraja pogotovu ne stakleni baloni“.
„Tako da se uvek pogotovu u staklu ostavi odušak da rakija radi“.
„E sad ako ti u stakleni balon staviš rakiju od šljive možeš da staviš čips hrastov to se tako zove nije stvarno čips.“
„Dobro znam čuo sam.“
„Ok samo da ne bude zabune i taj čips će da glumi drvo na prirodan način i vršiće interakciju drvo i rakija ali nema razmene vazduha. To možeš da ublažiš ako u prva dva meseca otvaraš balon da izađe uslovno rečeno stari vazduh i uđe novi“.
„A jel to jeftinije nego da kupujem bure“.
„Pa jeste jeftinije ali nije tako dobro pogotovu za tebe i nekog kao ti ko peče mnogo rakije“.
„Kupiš burad lepo ovinjiš i miran si“.
„E a jel to ovinjiti ono kad opereš bure pa onda sipaš rakiju“.
„Pa jeste tako nekako, ima proces kako se ovinjava bure. Moraš da ga opereš hladnom vodom pa ga naliješ da stoji hladna voda nekoliko dana pa promeniš vodu i tako par puta. Onda je najbolje da naliješ meku rakiju da stoji neko vreme jer mora da se višak tanina i smolastih delova drveta odstrani. Posle ti je bure spremno, a to sve možeš da kupiš gotovo mislim već ovinjeno bure“.
„Dobro a kako ide to sa čipsom“.
„Ha ha ha e ti baš navalio, pa ide lepo kupiš u onoj tvojoj apoteci ili potražiš preko interneta vidim da barataš, čips ili kockice od hrasta pitaš dali je ovinjeno i otprilike ide od 2 do 5 grama na litar destilata. Smotaš to sve u gazu i potopiš u balon ili neko pro hromsko bure gde se nalazi destilat. I onda proveravaš s vremena na vreme kakav je ukus kakva je boja i td. Ne valja da preteraš ako preteraš može da bude ko daskovača“.
„Ha ha ha daskovača.“
„Jeste može da povuče“.
„Nego ako nećeš bure možda je bolje da napraviš ekstrakt od čipsa“.
„E sad ekstrakt to ko neki sirup ha ha ha.“
„Pa da liči ha ha ha.“
„Uzmeš ti Milisave moj tvoju mladu dobro ispečenu ranku onako jaku i staviš jedno 10 litara u balon. Onda uzmeš ovinjen čips malo više recimo na 10 litara 150-200 grama i staviš u balon zajedno sa rankom. I tako neka stoji dva tri meseca slobodno.“
„I šta da stoji šta onda“?
„Onda procediš i tu jaku rakiju i staviš u neke flaše. To ti je sad ekstrakt hrasta. E onda uzmeš litar tvoje mlade ranke onako bele pa u nju sipaš jednu rakijsku čašicu ovog ekstrakta pa probaš dali treba malo više ili malo manje, ajde Milisave malo se poigraš ha ha ha“.
„Ma ću se igram, volim ja to“. Nego doco ja ova moja burad od hrasta da bacam ti veliš da ne valjaju?“
Ma ne moraš da bacaš, može da ti posluže za neki dekor, sto ili stočić a vidi u krajnjoj meri operi ih lepo i detaljno pa ako baš voliš čips ti možeš u njih da staviš destilat i onda staviš čips u bure. Tako ćeš ti dobiti..
„E znam sad se setih to je ovaj Petko Nešić ili Nebojšić onaj što valjda bolje peva nego što pravi rakiju, e on je to radio u staro bure stavljao čips.“
„Da Milisave dobićeš interakciju sa drvetom preko čipsa, a kroz to isluženo bure doći će do razmene vazduha. Samo ipak razmisli da nabaviš novu burad“.
„Da razumem doktore. Nego jel to sad to odleži i onda može da se pije“.
„Pa dobro tu je negde blizu smo, ali posle nekog vremena odležavanja treba da se ta naša jaka rakija razblaži“.
„A znači da sipamo vodu uhh“
„Jeste mora da se razblaži sa destilovanom vodom ili demineralizovanom vodom.“
„Pa jel to isto“?
„U princupu jeste cilj je da se iz vode odstrani kamenac i nečistoće. Kod destilovane vode to se postiže destilacijom, a kod demineralizovane postupak je prolazak vode kroz filtere bitno je da nema minerala kao kod česmovače “.
I bre opet vrzinaš haha
„Dobro samo zapamti da kupiš demineralizovanu ili ti demi vodu i to je to“.
„Ajde mi da popijemo još po jednu.
Počeli i doktor i Mika da se smeju.
„Izvini doktore al baš si me nasmejao aj da smo mi živi i zdravi živeli“.
Kucnuše se svi i nazdraviše.
„Dobro doktore ajde molim te nastavi eto ću kupim tu vodu i šta onda“.
„Ha ha ha e nasmeja i mene, pitaš šta onda“.
„Pa onda uzmeš pa lepo premeriš jačinu destilata, a već znaš tačnu količinu izračunaš koliko ti treba vode da sipaš da bi sveo destilat na željenu meru pa polako bez klobuka i brbotanja sipaš trećinu te količine“.
„Pa onda drugu trećinu sipaš za mesec dana recimo i onda na kraju opet za mesec dana izračunaš opet koliko ima tada destilata i sipaš ostatak vode u taj treći deo.“
„A kako ja da izračunam to kolko meni treba vode“?
„Pa ima jedna jednostavna računica da te ne plašim sa formulama ha ha ha“.
Nasmejaše se i Vićencije i Mika.
„Recimo da imaš 100 litara jake rakije i ti lepo to premeriš i vidiš da ti je destilat na 68 stepeni alkohol. I kažeš ja bi hteo da mi bude na recimo 43 stepena. Onda oduzmeš 68 manje 43 pa to što dobiješ podeliš sa 43 i taj rezultat pomnožiš sa sto jel toliko imaš rakije. Ček da vidim koliko je to“. Uze doktor telefon da izračuna.
„To je oko 58 litara destilovane vode“.
„Toliko auu ja imao 100 litara, a sad treba da bude još 58 litara“?
„Tako je Milisave još 58 litara i imaćeš ukupno 158 litara“. „I to dobre prave rakije.“
„Pa nije loše to.“
„Pa nije, reko ti ja sve ćeš nadoknaditi sa vodom, sve ono što misliš da si bacio i izgubio“.
„Dobro doktore jel ja tako sa svakom rakijom“?
„Sa svakom slobodno ima nekih malih korekcija ali ti udri sa svakom nećeš pogrešiti. Važno je da bude voće zdrao i zrelo, da uradiš pasiranje i odstraniš košpice, peteljke, kod dunje moraš da vadiš ono u sredini sa semenkama to ti je semena loža i tako redom. Zapamti viljemovka ne sme u drveno bure, a sve drugo sme. Samo nećeš ti pogrešiti ako šljivu stavljaš u bure, a ostale rakije od drugog voća u pro hrom ili staklo“.
„I doktore šta dalje“?
„Ništa ostaviš kako ti kažeš da ćuti“.
„Dokle ćuti?“
„Dokle god ti izdržiš da ne popiješ ha ha ha ha“ i Mika i doktor prasnuše u smeh.
„Pa on jes tačno ha ha ha“ nasmeja se i Milisav.
„I znači ima ako te sve poslušam da dobijem rakiju ko šećer ih“.
„Nema bre tu šećera Milisave aman.“
„Ma mi to ovde tako kažemo kad je nešto mnogo dobro“.
„A tako, e jeste onda ćeš dobiješ rakiju ko šećer ha ha.“
„Nego Milisave daj ti tri nove čašice za rakiju ali ne čokanjčiće već čašice“.
„Što“?
„Ma daj sad ćeš da vidiš“ i okrete se doktor prema svojoj torbi i izvadi flašu sa rakijom.
„U doktore sad me obradova to tvoja a“?
„Nije moja to ti je takmičarska a sad je tvoja ajde da probamo“.
„Nego šta“, skoči Milisav i u tren oka se vrati sa tri nove čašice.
Doktor uze flašu i sipa u svaku čašicu rakiju. Rakija je bila svetlo karamel boje, prozirna i odjednom je zamirisalo sve oko njih. Miris je bio mešavina šljive, vanile i još nekih prijatnih mirisa kao na hrast .Toliko je to lepo bilo da Milisav upita samog sebe:
„Šta bre ovo zamirisa?“
„Zamirisa, zamirisa rakija“, uz osmeh mu odgovori Vićencije.
„U bre lepo ti ovo miriše“.
„Lepo, lepo sad uzmi čašicu i pomiriši“.
Uze Milisav čašicu prisloni je nosu tako blizu da mu nos skoro pa dodirnuo rakiju.
„Ne bre tako blizu malo dalje“ reče doktor.
Trže ruku Milisav i udalji čašicu.
Ćuti doktor, ćuti Milisav samo se Mika smejulji.
Posle par sekundi Milisav kaže: „Doco ovo ti baš dobro miriše svaka čast.“
„Ja nisam znao da šljivka ovako može da miriše,“ nastavi Milisav.
„Može Milisave moj, može samo moraš sve da ispoštuješ, šljiva je kraljica“.
„Ajde sad uzmi jedan mali gutljaj i zadrži tren u ustima“, reče doktor.
Uze gutljaj Milisav i zadrža ga u ustima. Obrazi mu se podigoše i naduše kao da hoće da duva balone. Širom otvorenih očiju počne polako da okreće glavu levo desno kao da hoće da se rakija promućka u njegovim ustima.
„Ha ha ha“ ne izdržaše Mika i doktor.
Doktor još uvek nasmeja kaže: „Polako Milisave samo zadrži malo pa progutaj“.
Ko po komandi Milisav proguta rakiju. I kao da mu bilo lakše uzdahnu kao da je uzeo vazduh koji mu je ne dostajao.
„U bre doktore dobra ti ova rakija, meka lepa ko mleko, ene sad osećam i dole“, pa šakom prekri stomak.
„Greje“, reče Milisav.
„Jeste, jeste i greje i miris i ukus ha ha ha.“ Uzvrati mu Mika.
„U bre uh dobra, a reci mi doktore oćel moja da bidne ovako“?
„Ako me poslušaš hoće“, nasmeja se Vićencije.
„Znači ja sve uradim kako si mi ti rekao i onda idem na takmičenje i tamo budem ko ti a“?
„Pa dobro Milisave moraš ti još da učiš ne možeš ti za jedan ručak da saznaš i naučiš sve“.
„I sunce ti poljubim pa prođe podne, a ručak auu ženo, ženo!“ Onako krupan skoči Milisav i u dva velika koraka izlete iz trema i krupnim koracima ko da poskakuje krete uzbrdo preko livade prema kući i dalje vićući:
„Ženo, ženo, a gosti ej!“
Gosti pomalo zatečeni ostadoše sami u tremu.
Već je Milisav stigao do kuće dok se Mika malo pribrao te uzviknu Mika: „Polako bre Milisave neće ništa pobeći“.
Milisav kao da ga nije čuo samo ulete u kuću i posle samo par minuta izađe okrete se prema tremu gde su gosti u hladovini sedeli i viknu:“Mikoo ajte ti i doca vamo žena je već sve spremila ajde.“
Krenuli oni, a Milisav se opet prodra: “E ponesi tu docinu rakiju imam čašice ovde“.
Mika se malo povrati uze flašu i ubrzanim koracima krene da sustigne doktora.
Smestili su se opet u trem, ali ovog puta gornji trem od kuće gde je trpeza već bila nameštena i u prijatnoj hladovini razgovor krene ponovo.
„E pa vas dvojica ste mi baš ulepšali dan, ajde služite se“.
Dok su gosti počeli da se služe Milisav je uzeo flašu sa rakijom, koju je dobio od Vićencija i počeo je da je zagleda, okreće. Jednom rukom držeći flašu uperi je prema suncu zagleda pa je vrati i prinese nosu. Gotovo zaljubljenim pogledom je nastavio da posmatra to za njega čudesno piće.
„Probaj, probaj opet“, razbi tišinu Mika.
„Ma ovo je lek i piće za posebne situacije ovo ću ja da čuvam“. Uzvrati mu Milisav.
„Nego doktore reci ti meni oću li ja stvarno da napravim ovakvu rakiju?“
„Hoćeš Milisave, ali ako sve uradiš kako sam ti reko“.
„Znači ja sad samo da uradim sve kako si rekao i mogu na takmičenje“.
„Milisave polako, imaćeš ti još iskušenja i problema, ne može se sve naučiti preko noći. Ovo što sam ti ispričao je osnovna škola, ima tu još da se uči i nadograđuje ali polako“.
„Zovi me, pitaj kad god poželiš i imaš problem. Nabavi ovde kod tebe neke dobre rakije pa uvek se poredi. Vidi i kako drugi spravljaju. I ima još da se uči ali o tom potom. Imaš li ovde u kraju da znaš da neko spravlja dobru rakiju?“
„Ma ima onaj Jagnjilo i Halt, oni su kao pravili od ranke šljive rakiju i posle su ih nahvalili bože me sakloni da im je rakija super, a ima i onaj Džonson 69 e on ti putuje po Srbiji i probava. I on je pisao da ima ovde još dobrih koji prave rakije.“
„Pa eto imaš da probereš i uvek kontroliši probaj neku dobru rakiju pa probaj svoju rakiju, to moraš sam da izoštriš svoja čula. Dosta ti je za danas ,svratiću ja opet pa ćemo pričati i o barik buradima i o odležavanju i o lečenju rakija, kupažnim rakijama ima još dosta toga“.
E te kupažne rakije to je onaj Halt radio on je svoju dunju pomešao sa nekom kupovnom jel to to a?“
„Nije to al pričaćemo.“
„Upravu si doktore dosta je bilo za danas neću da kvarim, a i pomutiće mi se sve. Nego ajde mi da jedemo“.
Prošlo je nepunih dve godine.
Zvoni telefon Vićenciju.
„Da izvolite.“
„Alo docoooo, de si da te izljubim, uzeo sam drugo mesto ej doco!“
„Milisave jesi li ti?“
„Jesam doco ja sam uzeo drugo mesto sa šljivkom ejj!“
„Kako misliš drugo mesto, koju si ocenu dobio?“
„Piše ovde srebro doco 17,42!“
„Aha dobro, dobro ajde nije to baš drugo mesto to ti je srebro, lepa ocena odlično čestitam.“
Kraj
Нема коментара:
Постави коментар